„NIJE PROBLEM U SLATKIŠIMA NEGO U NAVIKAMA KOJE ČOVEK GAJI“
U svakodnevnoj ishrani, kao i svim drugim aktivnostima koje obavljamo, postoje one dobre i one loše navike. Mada, kada je reč o hrani, ja lično volim da ih oslovljavam sa „zdrave“ i „ne tako zdrave“ navike. Jer smatram da su fraze poput „zdrava hrana“ ili „zdrava ishrana“ vrlo subjektivne i teške za definisanje, jer zavise od konteksta i situacije, logično, mada navike nasuprot njima se odnose na veći broj ljudi i samim tim sve što se istražuje, otkriva, primenuje i na kraju važi, se odnosi upravo na grupu ljudi, te su stoga navike daleko objektivnije.
Tako da u današnjem postu hoću da vam dam par saveta, par zdravih navika koje možete primeniti kada je reč o slatkišima i šećeru u svakodnevnoj ishrani, i kako ga uopšte ubaciti u korpu sa ostalim zdravim navikama.
Nadam se da vas nisam mnogo smorio sa ovim uvodom, sada prelazimo na onaj sočni sadržaj..
Zdrave navike i šećer
Dosta stvari koje budem rekao u ovom delu sam već izneo u svom prvom postu Sve što biste trebali da znate o šećeru. Bacite jedan dobar pogled na njega ukoliko ste ga preskočili. Rekavši to, ovde ću malo da se ponavljam, ali istina jeste da ljudi ne znaju kako da koriste šećer. I u tome leži sam problem.
Pre svega jedemo ga previše. Deca, studenti, odrasli , stariji ljudi. Svi vole da krkaju slatko i slatkiše uvek i u bilo kom obliku. I pored toga sami slatkiši predstavljaju onaj manji deo.
Šta je sa šećerom koga stavljamo u kafu ili čaj, a nismo ni svesni toga? Zar nam je zaista potreban? Šta je sa bezbroj drugih jela u koja samo sunemo po kašiku ili dve šećera samo da bi ukus bio bolji? Da li računate taj šećer? I naravno, šta je sa onim „skrivenim“ šećerom koga ima pa gotovo svuda, od proizvoda poput instant kafa, ovsenih i drugih kaša, voćnih jogurta i kandiranog i sušenog voća?
Sve u svemu, kada bi samo razmislili kroz šta sve unesemo taj šećer, situacija izgleda i te kako loša za neke od nas. Stoga hajde da razmislimo o tome kako bismo mogli da „koristimo“ šećer, a ne samo da ga guramo u usta.
Šta u stvari predstavlja prost šećer? Ako mene pitate, kao student molekularne biologije, ali i aktivni dizač tegova sa više od četiri godine iskustva u toj vrsti fizičke aktivnosti, ja bih rekao da je šećer: „ Brz i vrlo pristupačan izvor energije“.
Onaj koji služi onda kada smo iscrpljeni, pre, tokom li posle napornog treninga, onda kada smo vrlo gladni i onda kada nam treba energije. I to je opseg u kojem šećer ima vrlo važnu i značajnu ulogu. Jer se lako unosi, vrlo brzo se apsorbuje u krvotok i još brže iskorišćava od strane naših mišića i mozga.
Međutim, šećer nije opcija onda kada nam je dosadno, kada nemamo šta drugo da radimo dok gledamo film, kada smo tužni ili ljuti ili čak srećni. Ili smo jednostavno tako navikli da pijemo svoju kafu ili čaj.
I sve dok ne naučimo da koristimo šećer, imaćemo problema sa njegovim ne tako zdravim efektima.
Fizička aktivnost – Osnov zdravog života
Ovo gore je klasičan primer loše ljudske navike koja ustvari predstavlja problem, a ne sam šećer ili slatkiš u kome se on nalazi. Ali nije sve tako crno.
Ovde ću vam reći kako možete sve to lepo da izmenite. Rešenje je naravno što više fizičke aktivnosti…
Vrlo je prosto zaista, što ste više aktivniji, imate više mesta i više potrebe za šećerom, samim tim i nekim dobrim slatkišima. Poput Cake It Easy slatkiša. Sada se ovde trebate nasmejati…
Ali ozbiljno ljudi, fizička aktivnost jeste vrlo važna i zdrava navika, ona koja opravdava upotrebu šećera, naročito posle dobrog treninga kada se i zaista osećate kao da ste zaslužili taj kolačić.
Ne samo da na ovaj način vi koristite prednosti šećera kao izvor energije, već ovim sistemom nagrađivanja posle jakog treninga ili fizičke aktivnosti, vi u stvari gradite jednu psihički zdravu naviku koja će vam pomoći da jedete manje slatkiša, a onda kada ih jedete, da ih jedete samo tada kada mislite da ste ih zaslužili ili kada su vam potrebni. Jer zašto da jedem slatkiš ako nisam uradio ništa kako bih ga zaslužio?…
Izaberite zdrave slatkiše
Ovde želim samo da vam predložim da kada birate slatkiš izaberite onaj koji je „pametan izbor“ ako mogu tako da kažem. Šta to u stvari znači?…
Znam da danas postoji ogroman broj slatkiša i poslastica i vratiću se na ovo kasnije u svom postu, ali za sada razmislite o tome da izaberete jednu grupu slatkiša ili poslastica koju ćete jesti i neka to ustvari budu oni slatkiši koji imaju još neke sastojke i nutrijente osim šećera.
Ograničite sebe na par dobrih izbora koje možete menjati svaki put kada jedete nešto slatko, jer ovime štedite sebi vreme i ne padate u iskušenje da jedete neki glupi slatkiš onda kada se nađete u nekoj situaciji.
Ukoliko ste sa svojim prijateljem izašli u grad, i naiđete na prodavca šećerne vune, i pored silnog navaljivanja svog prijatelja kažite jednostavno da ne jedete šećernu vunu i tu je kraj.
Činjenica je da ogroman broj kupovnih slatkiša jeste vrlo lošeg kvaliteta. Ne sadrže gotovo nikakve nutrijente osim šećera i to u prevelikoj količini, i naravno one veštačke arome i jeftine dodatke ukusa kako bismo mislili da jedemo nešto čega u stvari nema.
To zaista nikome ne treba. Stoga izabrati par dobrih kvalitetnijih poslastica koje ćemo pažljivo jesti u sklopu zdravih navika u ishrani zvuči logično, a i nije toliko teško. Treba vam samo malo volje.
Izbegavajte prazne kalorije
Kada ovde kažem gluposti mislim konkretno na jednu klasu kupovnih proizvoda, a to su sokovi. Nije da su oni sami po sebi loši, jednostavno previše je teško, po mom mišljenju, koristiti sokove, jer predstavljaju jednom rečju čist rastvor šećera, koji u roku od nekoliko minuta jeste već u našem krvotoku.
Mislim da nam je mnogo bolje da se držimo čvrste hrane za koju bar treba malo više vremena da se svari. Ovde ću odmah da napomenem da su sokovi stvaraju veliku zavisnost i da sam ja lično imao ogroman problem sa njima ranije.
Nije bitno da li pričamo o gaziranim sokovima ili nekim voćnim, sve dok sadrže šećer oni su i dalje rastvori. Kao takvi izuzetno brzo se apsorbuju, povise nam glukozu u krvi, i nismo ni svesni koliko smo kalorija uneli, jer niko ne pije sokove da bi se zasitio.
Drugo, većina ljudi gleda na sokove kao na vodu, nešto što nije obrok već jednostavno što se pije uz obrok. Istina je daleko od toga, jer samo jedan litar nekog soka sadrži i do sto grama šećera…
Ovo vam ne govorim iz vazduha, samo čitam šta pišem na limenci. Ako dodate ovde i činjenicu da je za neke osobe litar soka i slatkiš klasična grickalica uz film ili seriju, zaista nije uopšte iznenađujuće da je sve veći broj gojaznih ljudi, i sokovi su daleko ispred svih ostalčih slatkiša kada je reč o krivici.
Sam izraz “prazne kalorije” važi najviše za sokove. Tako da najbolja zdrava navika u vašoj ishrani koju možete napraviti još danas jeste da skroz izbacite kupovne sokove iz upotrebe.
Istražite zdrave opcije
Ukoliko bi me neko pitao gde leži najveći problem u celoj ovoj priči, ono što bih mu ja lično rekao jeste da: “Nije problem u slatkišima, već u navikama koje čovek gaji”.
Ali dobra stvar u vezi navika jeste da se mogu promeniti vrlo lako. U današnje vreme imamo tu sreću da je sve veći broj ljudi svestan važnosti ishrane i zdravih navika u ishrani, tako da danas na dohvat ruke možete naći veliki broj proizvoda koji vam mogu pomoći u svakodnevnoj borbi sa ovime.
Ako baš volite da pijete sokove, danas imate izbor sokova sa manje šećera, a više voća, ili pak sokove sa zaslađivačima. Koliko su oni bolji ili zdraviji jeste tema za neki drugi post.
Ko voli da uživa u čokoladi ili bilo čemu čokoladnom, može da nađe, bez mnogo muke, čokoladu bez šećera ili sa vrlo malo šećera.
A za sve ljubitelje kolačića se mogu takođe naći daleko zdravije i hranljivije supstitucije… Za svačiji ukus i režim ishrane.
Samo pogledajte našu onlajn prodavnicu. Sve u svemu još jedna vrlo korisna navika jeste da stalno istražujete nešto novo kada je reč o hrani. Jer onaj ko istražuje će uvek biti ispred svih ostalih, i uvek može da nađe neke vrlo fine i vrlo ukusne stvarčice.
Nadam se da su vam neke od ovih stvarčica pomogle i nadam se da se nećete više bojati toliko šećera i slatkiša, sve dok imate dobre zdrave navike.
Autor: Vukašin Janković
2 Comments