Urme, jedno veoma energično voće

Ako krenete da listate neke časopise ili postove i članke na internetu, vrlo lako možete naići na klasiku kada je reč o voću – limun i drugi citrusi kao izvor   vitamina C, kivi kao nutritivno najbogatiji, borovnice i druge bobice kao izvor antioksidanasa. Retko možete pročitati nešto o urmama.

Osim ukoliko ih sami ne tražite kao temu za pisanje, nećete slučajno naići na postove tipa  „10 zdravih efekata urmi“ ili „Zašto su urme dobre za nas?“, niti ćete biti bombardovani predlozima recepata za kolače sa urmama.  Dok generalno već znamo ponešto o ovim voćkama, šta u stvari mi znamo kada je reč o njima?.. To je ono suvo, crno voće koje ne izgleda previše privlačno, ali je veoma slatko i mekano.

Ali, da li je to sve? Zar nema ništa više u njima? Pa imamo internet, tako da hajde da vidimo…

Šta su urme?

Neću da počinjem priču o urmama kao klasični postovi tog tipa. Odmah da krenem sa latinskim nazivom vrste ili roda i familije biljaka iz koje potiču. Ko još želi da zna o tome?

Kao student treće godine na Biološkom fakultetu mogu da vam kažem da mi je dosta latinskih naziva. Umesto toga, hajde da napišem nešto što zaista može da vam znači. Sigurno ste pretpostavili, ali za sve one koji nisu znali, urma kao biljka je u stvari palma, što znači da ne raste svuda, kao recimo šljiva.

Urme se mogu naći tamo gde je toplo, recimo Severna Afrika, Bliski Istok, Pakistan, Indija, Kanaraska ostrva, ali se mogu gajiti i u Americi, i to u Kaliforniji gde je takođe veoma toplo. Mogu se gajiti na Mediteranu i često su to ukrasne biljke za baštu.

Tako da kod nas urme možete naći u vidu svežih, koje su retke i skuplje, a najčešće u vidu sasušenih i pošećerenih plodova, koje su češće po prodavnicama i jeftinije od svežih. Mogu se naći i suve urme bez šećerne glazure, kao i neke seckane ili u vidu nekih mešavina. U svakom slučaju, suva urma jeste ono što je najčešće zastupljeno, barem kod nas.

I što je recimo šljiva za nas, to su urme za zemlje iz kojih one potiču. Vrlo često korišćena hrana, pogotovo na putovanjima kroz pustinje, vrlo cenjene i vredne, sa svojom kulturom i istorijom.

Kada je reč o nutritivnoj vrednosti urmi, ona je vrlo prosta. Ukoliko bi sušili urme, više od 50% njene gramaže bi otpalo na šećere, jer ugljeni hidrati čine i do 98% njene težine, dok ostatak otpada na proteine i ostale nutrijente. Tako da je poprilično logično da većina kalorija iz ovoga voća potiče od šećera, i to prostih šećera, na prvom mestu fruktoze.

Ali, određeni deo ovih ugljenih hidrata otpada i na biljna vlakna, hidrate koje ne možemo da varimo, tako da što se tiče kalorija njih ne moramo da se bojimo, plus nam pomažu pri varenju druge hrane, i prolasku hrane kroz digestivni sistem, što je dobro, ukoliko imate problema sa opstipacijom. Zato su urme na dobrom glasu kada je reč o problemima sa varenjem hrane.

Pored ugljenih hidrata urme sadrže proteine koji su u izuzetno maloj količini zastupljeni, tako da ih i nije bitno ovde pomenuti. Od ostalih nutrijenata, urme sadrže vitamin B6, vitamin B5, vitamin A, niacin, vitamin K, kalijum, bakar, mangan, magnezijum, fosfor i kalcijum.

Istina je da su po jednoj urmi količine ovih nutrijenata male, ali ukoliko biste jeli, recimo, pet urmi, i to po dva ili tri puta nedeljno, te količine bi se vrlo brzo skupile i ne biste morali da razmišljate o nedostatku ovih nutrijenata. Dobra stvar kod urmi, nutritivno gledano, jeste nedostatk masti, ikakvih masti i holesterola, kao i nizak sadržaj Na.

Kako jesti urme?

Posle ovog, za neke možda iznenađujućeg izlaganja o količini šećera koje urme sadrže, sigurno se pitate da li su urme uopšte zdrave i dobre za nas? Da li bismo  trebali da ih jedemo?

Sa tom količinom fruktoze i skoro ničega drugog, neko će od vas pomisliti da je bolje uzimati jednu supenu kašiku čistog šećera dnevno i jesti to pre nego što bi trebali jesti urme. Ali sačekajte, dozvolite mi da vas ubedim.

Ukoliko malo bolje razmislite, urme su izuzetno lak i dostupan izvor energije. Tri, četiri suve urme mogu da stanu u džep, gotovo da ne mogu da se pokvare u suvom obliku, i možete da ih nosite sa sobom gde god želite.

Ne mrve se, ne prave nered, nisu vodnjikave kao drugo voće, neće da vas isflekaju, niti da vam se pokvare na suncu, a opet sadrže dovoljno šećera tj. energije i za najteže oblike fizičke aktivnosti.

Mnogo kompaktnije od sokova, rastvora šećera, voća itd. Ukoliko ste sportista ili neko ko voli da trenira svakodnevno, ukoliko niste do sada uvrstili urme u svoju ishranu, šta čekate?

Urme su inače široko popularne među sportistima i to iz očiglednih razloga. Ali to nije sve, ne, ima još. Kao što sam rekao, šećer nije jedina stvar koja se nalazi u urmama, ukoliko pojedete nekoliko urmi dnevno, dva ili tri puta u toku nedelje, vi ste uneli i poprilično dobru količinu nutrijenata, vitamina i minerala o kojima ne morate više da brinete.

Sve to unesete kroz nekoliko malih urmi koje vam stanu na dlan. Poprilično kul ukoliko mene pitate. Ne smem ovde da zaboravim ta famozna vlakna. Većina nas ne brine o tome, niti misli da je to mnogo bitno.

Budimo iskreni, ko se još ozbiljno brine o pokretima svojih creva. Verujte mi, tipična ishrana današnjeg čoveka jeste neverovatno siromašna vlaknima, pa nije ni čudo što je rak debelog creva toliko visoko na lestvici najčešćih oboljenja, a i smrtnosti čoveka. Ovo sve može da se reši sa samo nekoliko urmi.

Da li vam zaista treba još ubeđivanja osim ovoga?… Naravno da da, i ovde dolazimo do, po meni, najbitnije stvari vezane za urme. Ne, to nisu oni potencijalni efekti na ove i one bolesti koje možete pročitati na internetu. Kako urme mogu da leče rak, ili ne znam ni ja šta već. Nemojte verovati mnogo tim neverovatnim lekovitim dejstvima, pogotovo ne kada je u pitanju rak, jer tu ima vrlo malo istine, a mnogo pseudonauke.

Ne, ja pričam o nečemu mnogo bitnijem od toga. O ukusu. Verovali ili ne, ovde vas ne lažem niti lupetam, na ovom svetu postoje ljudi koji ne vole da jedu urme. Kažu ne sviđa im se ukus… Znam, ni ja ne mogu da verujem. Zaista postoje ljudi koji garant imaju mutaciju u nekom genu za ukus, jer ko još normalan ne voli ukus urmi?

Za razliku od moje devojke koja pripada ovoj grupi retkih osoba, ja sam neko ko obožava urme. Ta tekstura i ta mekana slatkoća. Ta aroma čokolade i voća, sve u jednom. Urme su definitivno jedno od meni omiljenog voća. Nešto što je prelepo samo po sebi.

Ali to ne znači da ne možete da dodajete urme u razne kolače ili jela kako biste poboljšalji ukus. Još jednom, kuvari, recepti, časopisi, internet. Potražite, jer urme mogu da se mešaju sa svačim u raznim oblicima, i da daju jedan predivan i unikatan ukus. Srećom, pa se neko setio da stavi urme u kolačiće. Najbolja ideja posle Tesline naizmenične struje.

Ako posle svega ovoga niste ubeđeni, savetujem vam da ih probate, same ili u obliku kolačića. Tri urme dnevno posle treninga ili ujutru pred posao, i onda mi recite kako se osećate. Nadam se da ste uživali u članku.

Autor: Vukašin Janković