Sve što biste trebali da znate o šećeru

KO VAM JE REKAO DA JE ŠEĆER LOŠ?

”Kako to da ti jedeš slatko, a izgledaš tako?”

“Što bih ja voleo da živim u nekom svetu gde mogu da jedem čokoladne torte i sladoled za svaki obrok, a bez ikakvih posledica na kilažu, kao i na zdravlje. Nažalost nije tako.”

Ovako nešto ste do sada sigurno čuli bezbroj puta, jer šećer je na lošem glasu u svetu. U današnje vreme nije bitno gde živite, ni koliko godina imate, ni čime se bavite, jer o šećeru ste već sigurno čuli barem jedanput i to u kontekstu veoma loše nezdrave namirnice koju, opet, toliko nas jede. I dok činjenica stoji da je pokazano i dokazano da prevelika konzumacija  prostog šećera ima vrlo loše posledice na naš organizam, mogu da se kladim sa vama da je većina vas ovo čula, ne od doktora, niti nekog sportiste, već od neke prosečne nestručne osobe koja se stalno žali na svoju kilažu. Ta osoba je ovo čula najverovatnije isto od neke treće osobe.

Ali, šta ako vam kažem da šećer ima svoje mesto, možda malo i sitno, ali svejedno ga ima u ljudskoj ishrani?… Zvuči obećavajuće… zar ne? Ali opet, i ovo ste već sigurno negde čuli. Stoga kako da znate da sam baš ja u pravu? Zato što sam ja, a ovo je vrlo bitno, pitao prave osobe…

Kao student biologije mogu vam sa delom sigurnosti reći da postoji razlog zašto smo mi ljudi razvili receptore za slatko, ko zna pre koliko vremena. Logičan odgovor naučnika jeste da smo ih razvili kako bismo mogli lakše naći sočno voće puno šećera umesto nekih otrovnih plodova koji verovatno i nisu slatki, ali to ne bismo mogli znati dok nismo razvili ove receptore i osećaj. Činjenica jeste da nemaju svi kičmenjaci osećaj za slatko. Dok će vaša mačka uglavnom okretati glavu ako joj ponudite činiju sa sladoledom ili parče torte, vidite šta će da se desi ako ponudite to nekom detetu.

Gledano kroz evoluciju, mi ljudi smo konzumirali šećer i koristili ga u vidu voća i meda, kao vrlo jednostavan, ali i ukusan izvor energije za svakodnevno kretanje i borbu sa onim ogromnim zverima kojih danas više nema. I ovde dolazim do svoje druge vrlo bitne poente u korist šećera, a to je izvor energije.

Za neko malo dete koje trči do prodavnice kada mu mama da novac za čokoladu, šećer nije nešto što treba da predstavlja izvor energije ili gorivo. Jednostavno, to je užitak, poslastica ili nagrada kojoj će se svako dete obradovati kada je dobije. Upravo ovakva slika je često zastupljena u većini današnjih porodica, čovek jede slatkiše kao užitak, kao svojih pet minuta uživanja i odmora pre nego što mora da se vrati nazad na posao ili na fakultet.

Činjenica jeste da ne mislimo mnogo o šećeru kada ga jedemo, ali ukoliko biste pitali nekog sportistu zašto on konzumira šećer, siguran sam da biste dobili drugačiji odgovor. Svako ko se bavi nekom vrstom fizičke aktivnosti koja je vrlo iscrpljujuća koristi šećer kao gorivo i dopunu za svoje mišiće. I ovo vam mogu potvrditi iz ličnog iskustva jer već četiri i po godine dižem tegove i mnogo puta koristim prost šećer u vidu dekstroze koju polako pijuckam u toku svog treninga kako bih odmah mogao da je iskoristim za energiju. Svako ko se muva po teretanama naići će na sličnu priču.

Šećer je izuzetno efikasan kada ste iscrpljeni, a treba vam energije. Zato što se izuzetno brzo metaboliše i iskorišćava ukoliko je to potrebno, šećer je neophodno gorivo za sve koji se bave sportovima koji zahtevaju izdržljivost i snagu. Tako da konzumacija šećera tokom treninga, ili čak nakon završenog treninga koji je bio vrlo intezivan jeste jedan “zdraviji” način konzumacije i iskorišćavanja ove namirnice na lošem glasu.

Sada kada sam postavio dobru osnovu prelazim na drugi deo ovog članka, a to je…

Kupovni slatkisi

ALI TO NE ZNAČI DA…

Ovaj moj pokušaj odbrane šećera proističe iz toga što ja lično verujem u šećer i koristim ga i znam da nisam sam kada ovo tvrdim, ali šećer jeste potreban deo ljudske ishrane i zdravih navika. Međutim, skrenuću vam odmah pažnju na izraz koristim ga, jer mislim da ovde leži izvor problema.

Vidite, većina nas ne koristi šećer, ona ga zloupotrebljava. Kao svaka zavisna supstanca, šećer prilikom konzumacije se igra sa našim telom, sa našim hormonima, preciznije rečeno i stavlja nas u to psihičko stanje sreće u kojem nam je, normalno, vrlo lepo i prijatno i želimo da ga ponovimo, iznova i iznova.

Jedna veoma bitna stvar koju sportisti i naši preci imaju kao zajedničku, jeste da su oni bili izuzetno fizički aktivni, da su se trošili svaki dan i da su koristili šećer. Dakle, koristili, a ne zloupotrebljavali ga. Jeli su ga onda kada su morali, kada im je trebao, i da vas odmah podsetim, to nije bilo svaki dan, niti svaki obrok. Ovo se odnosi na sportiste i na mene lično. Ne mogu to da tvrdim za naše pretke, mada logično je reći da ni oni nisu jeli voće svaki dan.

Sa druge strane, ono što mi danas uglavnom radimo jesto potpuno suprotno. Kao prvo, ne trošimo se dovoljno, i to je činjenica. Nismo dovoljno fizički aktivni, niti naprežemo sebe i svoje mišiće koliko bi trebalo. Kao drugo, jedemo šećer mnogo više nego što bi trebalo i što nam je potrebno. Dodajte ovde i to da šećer koristimo kao izvor sreće i užitka i da danas postoji toliko pažljivo napravljenih slatkiša koji su namerno takvi kako bismo stalno dobijali dnevni “fiks” šećera, i kako bi stalno naše telo tražilo još i još.

Samo zato što odradite dva-tri treninga u toku nedelje ne znači da možete da krkate napolitanke kad god vam se poželi i koliko god želite, i samo zato što se vi osećate umorno, a niste radili ništa osim čitanja ili kuckanja na kompjuteru, ne znači da možete da pojedete tu čokoladu. Međutim, većina ljudi upravo ovako razmišlja i samo čeka pauzu kako bi unela svoj dnevni “fiks”.

Sa šećerom je vrlo lako preći tu neku granicu zdrave konzumacije i uračunajte ovde njegovu izuzetnu sposobnost zavisnosti i dobijate nešto što je mnogo puta gore od bilo koje druge droge, jer se nalazi svuda oko nas i ima duboke korene u kulturi ljudske ishrane.

Ovde još želim da pomenem i u kom obliku se danas šećer najviše jede.

Neću da vas opterećujem sa podelama i osobinama prostih šećera i gde mogu da se prirodno nađu, umesto toga želim da pričam o onome što vam prvo padne na pamet kada kažem šećer, a to su, normalno, kupovni slatkiši. Jarko obojene folije i kesice sa velikim slovima i šljaštećim sloganima. Napolitanke, keksići, čokoladice i čokolade, kuglice, štrudlice, štanglice, bombonice, rolati i sladoledi… Sve upakovano, sve sa svojim imenom i sloganom koji svako od nas vrlo dobro zna.

Ukoliko niste primetili, kupovni slatkiši su daleko efikasniji u sposobnosti da nam probude neki odgovor i da nas navuku da ih stalno kupujemo i da im se stalno vraćamo. Jednom rečju, mnogo lakše i brže izazivaju taj osećaj zavisnosti i potražnje od bilo čega što sami kući spremimo. Ovo je zato što za razliku od domaćih kolača i torti koje sami odokativno spremimo, kupovni slatkiši jesu pažljivo pripremljeni, sa tačnom količinom šećera, sirupa, masti, sa pravom teksturom i ukusom, sve matematički i precizno odmereno i napravljeno sa jednom svrhom – da nam probude takvu senzaciju kada ih jedemo kako bi im se stalno vraćali. Jer pružiti našem mozgu pravi užitak – to je nauka, i tu ulazi mnogo više stvari od proste količine sastojaka i mešanja.

Zato nikada domaći kolači nemaju taj ukus kao kupovni i nikada taj home-made sladoled neće biti kao kupovni. Upravo zato su oni toliko opasniji i toliko štetniji po nas. Ukoliko vam ovo sve zvuči kao neka izmišljotina ili naučna fantastika – imate internet pa potražite nešto o ovome, u svakom slučaju imate čitavu nauku o ljudskoj senzaciji i hormonima i kako se oni maksimalno pobuđuju putem pažljivo pripremljenje hrane.

Sa ovim se spuštam na poslednji i za vas čitaoce možda i najbitniji deo ovog članka…

Jagode i borovnice zdravo voce

KAKO ZAISTA ZDRAVO KORISTITI ŠEĆER, DA LI JE TO UOPŠTE MOGUĆE?

Prvo da vas obradujem posle onoga malo mračnog dela, da, moguće je. Zašto ne bi bilo? Da li zaista mislite da posle svega što sam vam napisao gore da ću vam ovde reći da je nemoguće, da su sve nade izgubljene?…

Koristiti šećer ispravno možda deluje u početku kao nešto toliko teško da će vam oduzeti ceo dan samo da isplanirate šta i koliko da jedete i onda samo da vidite kad, ali nije tako zaista. Samo je potrebno malo znanja i naravno, čvrste ljudske volje.

Prvo, dobro razmislite o tome koliko ste fizički aktivni, jer šećer nije za sedeće ljude. Koristiti šećer znači koristiti ga kao izvor energije, a to znači da se prvo morate dobro oznojiti i umoriti pre nego što i pomislite na nešto slatko. Nemojte se bojati inteziteta, što više fizičke aktivnosti, to ste više šećera zaslužili. Vrlo je prosto: Koristite šećer onda kada vam treba.

Sa druge strane, odmah da znate da čak ni fizička aktivnost nije izgovor za svakodnevno uživanje u kolačićima. Odmah sada isplanirajte svoje dane u toku nedelje kada možete pojesti nešto slatko,  ostalim danima držite se pahuljica i povrća. Na ovaj način, vi ostvarujete kontrolu nad šećerom, vi birate kada ćete ga jesti, umesto da budete debeli i lenji zombi kome šećer kontroliše život i emocije. Ili, možete jesti nešto slatko svaki dan, ali da to bude mali kolačić, ili neki njemu ekvivalent. Važno je da je malo.

U svakom slučaju, vi imate potpunu slobodu ovde da pravite svoje planove ishrane, ali morate imati ograničenje u količini. I ovde odmah da pomenem vreme. Najbolje vreme za slatko jeste odmah posle treninga, ili možda čak ujutru pre posla ili fakulteta. Kada ga već jedete iskoristite ga odmah kada vašem telu treba.

Naravno, moram da pomenem ovde koji šećer, tj. u kom obliku. Voće i med je jedan od čestih odabira i alternativa kupovnim slatkišima, moram da priznam, poprilično ukusnih. Suvo voće je takođe nešto što ja lično obožavam da žvaćem, a što nema nekih jakih efekata u smislu zavisnosti i potražnjom za još.

Tu su naravno i domači slatkiši, kolačići i štanglice koje možete da pravite kako god vi želite i samim tim da ih pripremite kao mnogo čistije i kvalitetnije od kupovnih slatkiša sa veštačkim ukusima i aromama. Danas barem imate milion i jedan recept na internetu, a ukoliko nemate vremena ni to danas više nije problem. Potražite i kupite gotove domaće kolače ili zdrave kolačiće i štanglice. Kupite ih za celu nedelju tako da ih imate pri ruci kada vam naiđe dan za slatko, umesto da padate u iskušenje i da otrčite do prodavnice po napolitanke ili čokoladu. Još su ukusniji i originalniji u ukusu i teksturi od svega što možete zgrabiti sa rafova u prodavnici.

I posle, ko kaže da je šećer toliko zlo? On je samo neshvaćen i pogrešno korišćen, ali ne mora biti. Samo naučite kako da ga koristite. Uz disciplinu i poštovanje svoga tela i zdravlja, verujte mi, uskoro će drugi da vam prilaze i da vas pitaju: ”Kako to da ti jedeš slatko, a izgledaš tako?”.

 

Autor: Vukašin Janković

Ukoliko vi spadate u grupu ljudi koji nemaju vremena, niti želju da prave sami zdrave kolačiće, možete ih naručiti na našem sajtu.

  • 11
  •  
  • 3
  •  
  •  
    14
    Shares

Dodaj komentar