„ Mislim da je svima jasno da to ima veze sa našim mozgom u mnogo čemu. Kada analiziramo hranu kao ono što ona u stvari jeste – koktel sastojaka koji nam daje energiju i gradivne blokove za mnoga jedinjenja, onda postaje i logično da neki od tih sastojaka prijaju našem mozgu više od drugih.“
Ne znam za vas, ali ja još nisam upoznao osobu koja ne voli da jede čokoladu. Upoznao sam ljude koji vole samo određenu vrstu čokolade, određeni ukus ili kombinaciju, ali do sada niko mi nije prišao, pogledao me u oči i rekao: „Čokolada, ne mogu da je smislim“…
Svakako, moramo imati na umu da postoje velike razlike između čokolade koju možete kupiti, a u ovom tekstu ćemo proći kroz nekoliko najbitnijih karakteristika na koje treba obratiti pažnju pri odabiru.
1. Sastav čokolade
Ako pođemo od očiglednog, svaka prava dobra tabla čokolade jeste puna šećera, a šećer je kao što već znamo okidač sreće i zadovoljstva u našem mozgu. Dosta naučnih dokaza ide u prilog ovoj izuzetno zavisnoj funkciji prostog šećera i o tome, kao i uvek, možete naći dosta informacija i izvora na internetu i u knjigama.
Šećer, iako moćna, nije jedina stvar koja se nalazi u čokoladi, a koja nama ljudima univerzalno prija. Ako se vratite na prethodni post o čokoladi setićete se da u njemu pominjem kako se čokolada pravi od kako butera i kakao praha, najprostije rečeno. Iako ne mogu tvrditi koliko je zaista čokolada danas napravljeno od pravog kakao butera i dalje stoji da su sve čokolade I te kako bogate mastima, i ove masti se super slažu sa šećerom što opet ide u prilog čokoladi.
Ovde ne želim sada objašnjavati zašto mi ljudi toliko volimo masnu i slatku hranu, delom zbog toga što je sve to vrlo nezanimljivo nekome ko ne voli da sluša o ljudskom mozgu, a delom i zbog toga što i ne znamo zaista toliko o tome. Činjenica koju niko ne može da ospori jeste da ljudi vole da jedu hranu bogatu mastima, verovatno da smo tako evoluirali, jer mast jeste jednako kalorije, a kalorije jeste jednako preživljavanje u teškim situacijama.
Međutim, postoji nešto što volimo da jedemo više od masne i slatke hrane, a to je hrana koja jeste i jedno i drugo. Razmislite samo, neke od najukusnih i najvoljenijih namirnica i jela jesu upravo kombinacija masti, šećera, ili masti i soli, ili masti, šećera i soli, u odgovarajućem odnosu. Čokolada samo potvrđuje ovu teoriju, jer njena pažljiva receptura koja zahteva dosta šećera i dosta masti jeste upravo jedan od razloga njene ogromne, svetske popularnosti među ljudima.
Naravno da u čitavu ovu smesu svoje mesto imaju i različita punjenja i kremovi, arome i ukusi, kao i drugi dodaci i sastojci, ali o tome malo kasnije.
2. Odnos čiste čokolade i dodataka
Hajde da sada pređemo na nešto što ste već i sami znali, samo nije vam palo na pamet. Čokolada kao i mnoge njene konkurentske namirnice za hranu broj jedan među ljudima poseduje neki kontrast. Kontrast jeste oduvek bio zanimljiv naučnicima iz oblasti hrane, tehnologije u hrani kao i nekoj psihologiji hrane, ali i kuvarima kao i drugim ljudima koji se bave proizvodnjom. A zašto? Zato što kao i šećer, so i mast i kontrast utiče na to koju će hranu naš mozak voleti više od druge. Opet, ukoliko malo bolje razmislimo, neke od najukusnijih namirnica imaju neku vrstu kontrasta u sebi. Čips od krompira ili kukuruza, na primer, poseduje kontrast u strukturi, gde je tvrd spolja, ali zato hrskav i lako se topi u ustima. Sladoled jeste hladna namirnica koja se takođe vrlo lako topi u našim ustima. Svi oni punjeni kolačići imaju tvrd hrskav keks i neko mekano punjenje što je izuzetno lepo i privlačno za naš mozak.
Ako bismo ovako analizirali i čokoladu uvideli bismo da čokolada prvo poseduje fizički kontrast gde je tvrda spolja, ali se zato vrlo lepo topi u našim ustima. Zatim, postoje i punjene mlečne čokolade koje imaju neki krem ili fil koji se nalazi u unutrašnjosti tvrde osnove, što je opet lepo i privlačno. Postoji razlog zašto se čokolada tako lepo slaže sa keksom, kolačićima, tvrdim bombonama, jezgrastim i suvim voćem i ostalim tvrdim namirnicama. Tako se stvara kontrast mekano-tvrdo i ovo je dovoljno da vam krene voda na usta samo po sebi.
Pored ovoga postoji i kontrast u ukusu i sastojcima, što opet igra neku svoju ulogu i siguran sam da ako dovoljno duboko analiziramo filove i punjenja i osnovne smese za čokoladu, naićićemo i na ovu vrstu kontrasta.
Zaključak odavde jeste da hrana koja poseduje kontrast nekakvog tipa nije nam nikad dosadna i teže ćemo se „smoriti“ njome, nego recimo namirnicama poput šargarepe ili zelene salate, koje imaju istu strukturu i ukus od početka do kraja.
3. Kalorijska vrednost čokolade
Ovaj deo će biti vrlo kratak, ali i te kako je bitno i ovo pomenuti.
Da li ste se ikada pitali zašto ljudi vole toliko da jedu kikiriki, lešnik, badem, orahe i druge orašaste plodove? Jeste malo čudno kada pogledate, jer tehnički ovo sve jesu orašaste voćke, a mi ih jedemo sa istim zadovoljstvom kao kada jedemo smoki ili tortilja čips. Dok lično znam puno ljudi koji nikada, ali NIKADA ne bi kupili bananu ili jabuku umesto krem bananice ili neke druge čokoladice, takođe znam dosta ljudi koji bi uvek kupili kikirki umesto čipsa.
Dok ovo ne mora da znači apsolutno ništa, jednostavno neko voli lešnik, a neko smoki, jedan od objašnjenja za ovaj fenomen jeste kalorijska zasićenost orašastih plodova. Svi orašasti plodovi koje konzumiramo jesu vrlo kalorijski gusti i nutritivno bogati, sa mastima na prvom mestu, i ovo se uzima kao razlog njihove velike popularnosti i pored toga što su tehnički voćke. Opet ovo donekle ima neke veze sa našom evolucijom.
Ovo se sasvim lepo može odnositi i na čokoladu. Obična tabla čokolade od stotinak grama ne zauzima neki veliki prostor, ali zato sadrži dosta kalorija i kalorijski je gusta namirnica. Ovo se još više povećava kada dodate različita punjenja i druge primese o kojima ćete čitati dalje u tekstu.
4. Ukus čokolade
Ako se vratimo nekoliko godina unazad svaki dečak i devojčica se sećaju da prodavnice i nisu bile krcate sa bezbroj ukusa i varijanti čokolada. Postojalo je par opcija i to je bilo to koliko se ja sećam.
Međutim, ukoliko ste kao ja i zakoračite sada u neki veći supermarket možete da ostanete tamo satima ispred rafova sa čokoladama, prosto gledajući čitav raf prepun nekih novih ukusa, kombinacija, punjenja itd. Sve od voćnih ukusa i filova, preko kombinacija karamele, šlaga, keksa, krema, bombonica. Pa onda kombinacije između već postojećih keksića i kolačića. Na sve to još i razlike u izgledu, teksturi, hrskavosti, debljini, obliku. Broj novih ukusa čokolada svaki dan, čini mi se, se povećava i normalno da to donekle utiče na nas da se stalno vraćamo i iznova jedemo tu istu marku ili vrstu čokolade. Verujem da će se ovde neki od vas pobuniti i reći kako ste vi godinama odani istom ukusu ili vrsti čokolade, ali to i dalje ne menja činjenicu da kompanije moraju da izbacuju nešto novo na tržište, kako bi produžili čitavo iskustvo i kako se vožnja nikada ne bi završila. Svaki od ovih ukusa je verujem pažljivo osmišljen kako bi kroz već rečene stavke zagolicao naš mozak na pravi način. Pitanje za sve nas ovde bi bilo, koliko nas bi zaista nastavilo da jede čokoladu godinama, kada bi postojala samo tri osnovna ukusa ili varijante?…
5. Kvalitet kakaoa
Započeo sam ovaj post sa očiglednim i završiću ga sa očiglednim. Čokolada se pravi od kakao praha za slučaj da je to promaklo nekima od vas. Kakao biljka je vrlo zanimljiva sama po sebi i siguran sam da od trenutka kada je otkrivena ona bi u nekom obliku i formi bila konzumirana sve do danas i da sama čokolada kao proizvod nikada nije otkrivena. Što i jeste slučaj sa ogromnim brojem ljudi koji možda piju kakao napitak ili konzumiraju kakao prah, ali zato ne jedu mlečne čokolade. A zašto to mislim? Zato što se u kakao biljci, tačnije u njenim delovima iz kogjih se i dobija obradom prah, nalaze određena jedinjenja za koja još uvek nismo sigurni šta tačno ona rade našem mozgu.
Neki tvrde da je čokolada, pogotovu čista crna čokolada, i te kako jaka namirnica sa vrlo sličnim efektima kao neka droga. Neki tvrde da aktivira iste receptore. Neki tvrde da pojedina jedinjena iz čokolade kojih navodno ima i do petsto aktiviraju isti onaj put u našem mozgu kao kada se zaljubimo, dok će neki ljudi da vas ubeđuju kako je čokolada deset puta bolja od zaljubljivanja i ljubavi sa drugom osobom.
Kao i kafa, i kakao prah u sebi sadrži kofein. Istina, u manjem odnosu nego kafa, ali i dalje je prisutan. Pored kofeina kakaovac (kakao biljka) sadrži i supstancu koja se zove teobromin, a koja ima brojne efekte na naš mozak o kojima možete čitati na internetu. Iza ovih slede i mnoge druge supstance i grupe jedinjenja koja mnogi koriste kao opravdanje za mističnu ljubav ljudi prema čokoladi i svemu čokoladnom.
Ne smemo prebrzo trčati jer mnoga od tih jedinjenja i nisu istražena niti do kraja opisana. Sve je to na nekom početku razotkrivanja i objašnjenja i smatram da trebamo još čekati i istraživati pre nego što iznosimo neke takve tvrdnje u vezi čokolade. Tako da, ono što možemo da tvrdimo i to u određenoj meri, jesu efekti kofeina i teobromina. Za sve ostalo potrebno je još rada i proučavanja. Što mislim da nije problem, jer ko ne bi voleo da proučava čokoladu?…
Nadam se da vam je ovaj članak pomogao bar malo da razumete koliko u stvari mi ne znamo i ne razumemo zašto volimo čokoladu. Mislim da ni sami nismo svesni šta smo napravili i koliko kompleksnosti se nalazi u jednoj prostoj tabli čokolade. I bez obzira da li je vi voleli ili ne, da li je vi jeli ili ne, i koju vrstu vi jeli, jednom kada zagrizemo to slatko zadovoljstvo u našem mozgu se dešavaju svakakve stvari, čudne stvari, stvari koje vrlo slabo razumemo. To nas nikako ne sprečava da i posle ovoliko vremena pričamo o ovome slatkišu i da i dalje budemo fascinirani njime. Ukoliko tražite kvalitetnu i zdravu verziju ove neizostavne poslastice, pogledajte domaću crnu i belu čokoladu koju Cake it easy ima u ponudi i verujte mi da ćete se prijatno iznenaditi.
Ono što mene sada zanima jeste koliko će vas posle ovoga otići i kupiti čokoladu?
Autor: Vukašin Janković
