Voda – Izvor života i besplatan eliksir mladosti

Ako biste sa bilo kojim lekarom započeli razgovor na temu zdravih životnih navika, budite sigurni da bi apsolutno svaki od njih, bez obzira kojom se oblasti medicine bavi, pomenuo dovoljan unos tečnosti kao jedan od glavnih postulata zdravog života.

Naravno, nije u pitanju bilo kakva tečnost, poput sokova, energetskih i gaziranih pića, već „najobičnija“ –  voda. Obzirom na to da nam je veoma lako dostupna, prečesto zaboravljamo njenu vrednost i ne shvatamo koliko je zapravo značajna za naše zdravlje.

Iako gotovo svakodnevno čujemo onu vazda ponavljanu rečenicu da su dve litre vode dnevna potreba čovekovog organizma, velika većina nas nažalost unese dosta manju količinu od preporučene, a neretko je i zamenjujemo raznim drugim napitcima, ne obraćajući pažnju na činjenicu da nam oni ne hidriraju telo, već nas samo zavaravaju na kratko, puneći nam krvotok šećerima i ne čineći apsolutno ništa korisno za naše zdravlje.

Ako tome dodamo i nezdravu hranu, duvan i neredovnu fizičku aktivnost, dobijamo organizam koji je slab, često malaksao, sklon oboljenjima i povredama. Kako jedna tako prosta stvar kao što je voda može da učini toliko za čovekovo zdravlje i na koji način to uspeva?

Kada popijemo čašu vode, ona pronalazi svoj put do svake ćelije u organizmu i omogućava joj da se oslobodi nakupljenih toksina kroz znoj i mokraću. Ćelijska membrana propušta molekule vode koji sa sobom „odnose“ nataložene otrove i na taj način omogućavaju ćelijama, tkivima, organima, i na kraju – celokupnom organizmu da rade svoj posao nesmetano, a to je da nas održavaju u dobrom zdravlju.

Efekat optimalnog unosa vode se najbolje može videti na najvećem organu ljudskog tela, a to je koža. Ukoliko je organizam dobro hidriran, koža će biti blistava, sjajna i čista, ukoliko nije – pojavljivaće se bubuljice, suvoća lica i tela i karakterističan sivkasti ten koji ukazuje na dehidraciju i nagomilane otrove.

Svaka bolest tela se javlja usled prevelike količine zadržanih otrova i nemogućnosti organizma da ih eliminiše. Primera radi, ukoliko je probava loša, hrana truli u crevima, stvara se toksična sredina i na taj način oboljevaju ćelije digestivnog trakta, što može da ima za posledicu razne poteškoće, pa na kraju i teške bolesti poput raka debelog creva.

Dovoljna količina vode pomaže jetri i bubrezima da prečiste organizam kroz krvotok, uravnotežuje krvni pritisak, smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, osnažuje ćelije pomenutih organa i revitalizuje ih. Na taj način omogućuje pravilno funkcionisanje organa za izbacivanje štetnih materija, što je izuzetno važno za zdravlje tela, jer ako se otrovi redovno izbacuju, rizik od nastanka bolesti je smanjen.

Za to je naročito delotvorna voda sobne temperature ili malo toplija, koja takođe pomaže pri mršavljenju i regulisanju metabolizma, a može da pomogne i kod glavobolja, koje se neretko javljaju usled nedostatka tečnosti u organizmu.

Kao što se svakodnevno tuširamo, peremo ruke i umivamo se, vodimo računa da budemo čisti spolja, tako bi trebalo da koristimo vodu kako bi bili čisti i iznutra. Ako konzumirate dovoljnu količinu vode, znoj nikada neće imati neprijatan miris, jer se organizam redovno čisti, dok će mokraća biti gotovo prozirna, jer je voda u konstantnom protoku kroz telo i ne dozvoljava otrovima da se zadržavaju.

Ovo je izuzetno važno jer se i teški metali mogu eliminisati iz tela, koji su jako štetni za čovekovo zdravlje i utiču na stvaranje velikog broja bolesti. Na taj način se mogu preduprediti i razne mokraćne infekcije koje umeju biti veoma uporne i iziskuju dugo lečenje.

Voda pomaže pri otklanjanju umora, utiče na opuštanje nervnog sistema i mišića, podiže energiju, usporava proces starenja, pomaže pri regulaciji telesne težine i doprinosi elastičnosti i svežini kože.

Ukoliko se bavite fizičkom aktivnošću, organizam će vam prirodno potraživati više tečnosti i pre i posle treninga, ali ukoliko se ne trošite i ako nemate naviku da često pijete vodu, dovodićete organizam u stanje dehidriranosti svakodnevno, što može rezultovati nizom poteškoća. U tom slučaju, izuzetno je važno da razvijete naviku ispijanja vode – jednako kao što ste navikli na, recimo, voće kao doručak ili na tuširanje pre odlaska na posao, tako se možete navići i na to da popijete dve litre vode dnevno.

Pokušajte da nađete svoju „mericu“ – čašu, šolju ili flašicu koja će vam uvek biti pri ruci i koja će vam omogućiti da pratite koliko ste vode uneli. Ako pijete kafu, nemojte je kombinovati sa sokovima, već se potrudite da baš zbog kafe popijete više vode, jer je kafa snažan diuretik i utiče na izbacivanje tečnosti. Potrudite se da u svoju ishranu uvrstite namirnice bogate vodom, poput krastavca, zelene salate, celera, rotkvica, paradajza i lubenice, pa da i kroz njih unesete određenu količinu tečnosti.

Kada jednom počnete sa optimalnom konzumacijom vode, bešika će u prva dva – tri dana biti primorana da se privikne na novonastalu situaciju, pa ćete na početku biti prinuđeni da češće odlazite do toaleta, ali će to trajati kratko –  mokraćni balon će brzo naučiti da podrži veću količinu tečnosti.

Vrlo brzo, pozivitni efekti dovoljne hidriranosti će se manifestovati na koži, ustaćete ujutru a koža lica će biti čistija, svežija i izgledaćete zdravo i puni energije. To će biti prvi pokazatelj da radite nešto sjajno za svoje telo – blistava koža je njegov način da vam pokaže koliko mu prija ta divna, predivna voda, izvor života i eliksir mladosti.

Već nakon nekoliko dana regulisaćete pritisak, a na duže staze ćete smanjiti ili čak eliminisati mogućnost nastanka mokraćnih infekcija, moždanog udara, peska i kamenja u bubrezima i žuči.

Ono što je takođe zanimljivo pomenuti jeste i relativno nova teza u naučnim krugovima, a to je da voda može da pamti, odnosno da može formirati određene oblike nakon izvršenog spoljašnjeg uticaja.

Eksperimenti rađeni od strane tima naučnika na čelu sa Masaru Emotoom su pokazali da je molekularna struktura vode podložna promenama, pa su kroz ispitivanja pokušali da utvrde šta će se desiti sa molekulima vode na koje se vrši određeni uticaj. Tako su u jednom od eksperimenata vodi „puštali“ klasičnu muziku, upućivali joj reči ljubavi i zahvalnosti, dok su u drugom delu testa radili suprotno – puštali su note koje nisu naročito prijatne uhu i rečima su iskazivali negativne emocije.

Rezultat je bio zapanjujuć – oba uzorka su promenila svoju strukturu, u prvom slučaju, molekuli su razvili predivne kristalne strukture, dok su u drugom bili haotični i bez proporcija.

Složili su se u zaključku da voda može da „pamti“ informacije dobijene iz okoline i razvili su teoriju o strukturisanju vode koju konzumiramo. Naime, smatraju da pravilnim strukturisanjem vode ona može da pruži još više blagodeti i bude još korisnija za naše telo, naročito ako ne pijemo izvorsku vodu već vodu iz cevi, koja nema slobodan prirodan tok, već je „zatvorena“ u velikim metalnim konstrukcijama vodovoda. Njihovo je mišljenje da će voda kojoj je izražena zahvalnost biti mnogo korisnija za telo od one kojoj nismo posvetili pažnju.

Bile ove teze istinite ili ne, njihova ideja nas tera na razmišljanje o toj dragocenoj tečnosti vrednijoj od zlata.  Svi stari narodi sveta su znali da je voda svakom živom biću neophodna i veoma su poštovali njenu moć i snagu, što mi danas, u ova moderna vremena, zaboravljamo i čega se setimo tek kada zavladaju suše ili poplave.

Čak i da ni najmanje ne verujemo u strukturisanje vode i teoriju o njoj kao o inteligentnom sistemu, moramo priznati da je eksperiment pokazao nešto u čemu se svi moramo složiti, a to je da je voda izvor našeg života i da joj svakodnevno trebamo biti zahvalni na tome, a ona će tu zahvalnost itekako umeti da prepozna. U to ime, popijmo po jednu čašu vode – i živeli!

Autor: Andrea Janković