Ako se okrenemo unazad, ljudska ishrana je kroz vekove jako često menjana u zavisnosti od podneblja i dostupnosti namirnica, a sve u cilju što zdravije ishrane koja se može priuštiti samom sebi i članovima porodice. Kako vreme prolazi, i način prehrane ljudi se menja, u modernom dobu lako možemo nabaviti čak i one namirnice koje ne rastu na našem podneblju, ali nam je cilj ostao isti – koristiti ono što je korisno za naše zdravlje, a izbegavati štetne namirnice. Ono što su drevni narodi odavno znali, mi danas ponovo otkrivamo i naučno potvrđujemo, a to je da gladovanje, odnosno post ili uzdržavanje od hrane može biti neverovatno korisno za ljudski organizam.
Intermittent fasting (IF), ili u domaćem prevodu ‘lekovito gladovanje’ je, prosto rečeno, uzdržavanje od hrane u tačno određenom vremenskom intervalu koji najbolje funkcioniše po principu 16/8, što bi značilo da ćete šesnaest sati gladovati, a u periodu od preostalih osam sati jesti šta poželite, naravno, uz preporuku da to budu zdrave namirnice. Zašto bi iko toliko dugo gladovao, pitate se? Zar nisu nutricionisti i razni stručnjaci oduvek preporučivali pet manjih obroka dnevno u pravilnim razmacima?
Takav način ishrane je koristan, jer ste konstantno siti, ali postoji drugi problem. Naime, kao i svaki drugi organ u telu, i želudac traži odmor. Obzirom da se hrana svari za dva ili tri sata, isto toliko odmora mu je potrebno kako bi se pripremio za novu količinu hrane koju treba preraditi. Ako želudac non stop radi, u jednom trenutku se mogu javiti smetnje u njegovom funkcionisanju, lenjost creva i nemogućnost da u potpunosti iskoristi hranljive nutrijente iz dobijenih namirnica. Na taj način, zatrpavajući se hranom i ne dajući odmor želucu, rizikujemo da zapatimo i druge zdravstvene tegobe uzrokovane lošom ishranom.
Zašto je fasting dobar?
Veliki mislioci prošlih vremena su se često odricali hrane kako bi izbistrili um, dobili nove ideje i očuvali svoje zdravlje. Kako telo ne troši energiju na varenje hrane, ta ista energija odlazi u drugom smeru, a to su kreativni procesi. Mozak je koncentrisan, fokusiran i spreman za rad. Gladovanje, naravno, nije tako lako, jer je potrebno biti disciplinovan i ne dozvoliti gladi da vas ‘pobedi’. Ovo je takođe odličan način za vežbanje samokontrole, jer umom prevazilazite telesne senzacije i jačate svoj karakter. Ono što su drevni mistici odavno znali, pre par godina je dobilo svoju naučnu potvrdu stručnog naziva ‘autofagija’. Naime, otkriće iz 2016e godine japanskom naučniku je donelo i Nobelovu nagradu, jer je zaista fascinantno. Otkriveno je da ćelije u nedostatku novih hranljivih materija kroz određen vremenski period počinju da “jedu same sebe”, ali na pametan način. Prvenstveno se uništavaju maligne ćelije i tkiva, kroz metabolizam se koriste sve nezdrave stanice i na taj način se vrši preporod tela i duha. Autofagija je proces koji postaje sve snažniji čestim ponavljanjem, što znači da ako se naviknete da pravite veće pauze između obroka, momenat kad ćelije počnu da koriste svoje rezerve će biti kraći, a samim tim i efikasniji.
Odnos 16/8 je idealan za moderno doba, kada većinski deo dana provodimo u poslu, pa možemo da prilagodimo svoju ishranu tako da gladujemo dok smo kod kuće i odmaramo, a jedemo (zdravo) dok smo u pokretu. Ako na primer radite posao koji od vas zahteva angažovanje u prepodnevnim satima, bilo bi dobro da svoje obroke upakujete tako da ih jedete dok ste aktivni, kako biste održali potreban nivo energije za normalno funkcionisanje, a kada se vratite kući, popijte čaj, zasladite se nekim zdravim kolačićem i – do sutra prepodne se uzdržite od hrane. U početku ćete, sasvim sigurno, imati krize i žudnju za hranom, ali ne brinite – dovoljno je samo par dana da se priviknete na fasting, a ako ste zaista odlučni, i kraće. Ono što je najvažnije kada je autofagija u pitanju, jeste da taj proces čini telo i um zdravim, otpornim i snažnim. Kako ćelije troše samo ‘otpad’, ne samo što uništavaju tumore i otrove, već obavljaju i svojevrsnu regeneraciju tela, sprečavaju starenje jer se konstantno obnavljaju, a takođe mogu pomoći i u slučaju raznih oboljenja, poput tinitusa (zujanje u ušima), hiperhidroze (preteranog znojenja), problematične kože sklone aknama i bubuljicama, kao i kod zadržavanja soli u organizmu. Ovakav način ishrane je veoma preporučljiv, jer nuspojava, osim malo mrzovolje u početku, gotovo i da nema. Autofagija je potpuno prirodan, bezopasan i naučno dokazan proces. Autofagija nije dijeta niti nova ideja modernih vremena, ona je metabolički proces koji se odvija u ljudskom telu svakodnevno, sa manje ili više uspeha. Naše telo je pametan sistem, mnogo pametniji nego što mislimo, i ono zna najbolji način da nas čuva i štiti od bolesti, a to je autofagija.
U životinjskom carstvu imamo veliki broj primera autofagije, a jedan od najpoznatijih je zimski san medveda. On se, dakle, odriče hrane na određen vremenski period, i na taj način njegov životni vek biva duži. Možda ste primetili kod svojih kućnih ljubimaca da kada se razbole, odbijaju hranu. Oni to rade instinktivno – psu ne moramo pričati da je autofagija dobra za njega, on to zna i pre nas i zato sam sebe leči – upravo fastingom.
Ova tema je možda još uvek sveža na našem podneblju, i donekle neprihvatljiva, obzirom na kulturološke razliku između nas, i recimo, Azijata. Kod nas je uobičajeno da deci ne dozvoljavamo odlazak od stola ako ceo ručak nije pojeden, umemo da ‘počistimo’ sve sa trpeze čak i kad nismo gladni, a deserti i aperitivi se podrazumevaju. Iz ovog razloga je možda nama teže da shvatimo tako prostu stvar kao što je lekovito gladovanje.
Kako početi sa Fastingom?
Ono što je najvažnije uvek, ne samo u ovom slučaju, jeste pronaći balans. Dakle, fasting ne smete početi naprečac, naročito ako ste se pre toga obilno i često hranili. Nijedna drastična promena nije dobra za organizam, zato bismo vam preporučili da pre pokretanja ovakvog režima ishrane prvo iskoristite nekoliko dana da lagano izbacujete šećere, meso, sokove i industrijske proizvode, jer će se na taj način vaše telo lakše prilagoditi programu 16/8. Nekoliko dana laganih obroka, uz dosta svežeg povrća i voća uz dovoljan unos tečnosti će vaš organizam odlično pripremiti za buduće odricanje od hrane. Kada se odlučite da započnete fasting, odaberite deo dana u kom ćete unositi hranu, a to bi najbolje bilo da bude onaj period kada ste najviše aktivni. U preostalih šesnaest sati su dozvoljeni nezaslađeni biljni čajevi i voda.
U početku se mogu javiti glad i blaga razdražljivost, jer je želudac naviknut na veliku količinu hrane i šalje mozgu poruku da popuni prazninu. Obzirom da ga vi ne slušate, on se kratko vreme “žali” i traži hranu, ali se njegove ćelije brzo preorijentišu da jedu same sebe, odnosno štetne delove. Paradoksalno, ćelijama je upravo to najbolja hrana – protein iz njih samih. Što se tiče vremenskog određivanja kada jesti, a kada ne, najbolje bi bilo pratiti svoje telo i orijentisati se prema njemu. Ako vam je lakše, možete odrediti jedan ceo dan u nedelji kada ćete sprovoditi uzdržavanje od hrane, dok ćete ostalim danima odrediti sebi zdraviji režim ishrane, a možete primenjivati autofagiju i svakodnevno – sve zavisi od vaše volje, želje i discipline.
Autofagija je jedan od najneverovatnijih prirodnih procesa koji nam dokazuje koliko je, zapravo, naš organizam složen i inteligentan sistem, a opet dovoljno jednostavan da skoro sve može sam. Autofagija vas može izlečiti od ogromnog broja bolesti, zaustaviće vam starenje pa će koža biti čista i bez nepravilnosti u vidu bora, a ono što je nama najfascinantnije je njen uticaj na mozak. Već posle nekoliko dana fasting-a, primetićete da vam je um bistriji, da se mnogo lakše koncentrišete na ono što želite i da vam kreativne ideje dolaze same, vrlo lako. Kada telo prestane da troši ogromne količine energije na varenje hrane, ta energija struji u nama i služi nam za jasne misaone procese. Satisfakciju ćete takođe osetiti i u činjenici da jačate svoj karakter ovakvim načinom ishrane, jer priznaćete, nije baš jednostavno odlučiti da se uzdržavate od hrane veći deo dana.
Autofagija je tema o kojoj se može mnogo toga reći, iako je sam proces prilično jednostavan i gotovo “integrisan” u sistem koji zovemo Ja. Ako vas bliže zanima ova tema, preporučujemo vam knjigu ruskog lekara Genadija Mahalova čiju pdf verziju možete pronaći na internetu – ona sadrži sve relevantne informacije vezane za ovu temu. Čak i da ne želite da isprobate fasting kao način očuvanja dobrog zdravlja, potrudite se da se edukujete o ovoj temi, možda ćete promeniti mišljenje. Budite otvoreni za nova saznanja i zapamtite – fasting, odnosno lekovito gladovanje u određenom vremenskom intervalu dana nema nijedan negativan efekat, osim malo krčanja creva ili zatvora, ali samo u početku, dok se telo još uvek prilagođava. Ništa ne gubite ako pokušate, a možete dobiti mnogo.
Autor: Andrea Janković
Interesantan koncept, cula sam dosta dobrih stvari ali se ne usudjujem da krenem